Skoro tri četvrtine stanovnika Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) uzrasta od 15 do 64 godine koristilo je neki proizvod ili aplikaciju zasnovanu na generativnoj veštačkoj inteligenciji do početka 2026. godine. To je 73,3 odsto te populacije, više od četiri puta iznad svetskog proseka od 17,8 odsto.
Svakodnevna upotreba, a ne samo ulaganja i strategije, objašnjava zašto su dva emiratska grada među petnaest najznačajnijih centara veštačke inteligencije na svetu.
U prvom izdanju indeksa AI Cities Index, koji je u septembru 2026. objavio The Observer, Abu Dabi je zauzeo 11. mesto u svetu i prvo u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike (MENA). Dubai je bio 14. na globalnoj listi. Oba grada su pretekla etablirane tehnološke centre kao što su Toronto, Tel Aviv i Boston.
Uz to, Dubai je u Intelligent Cities Indexu kompanije Boston Consulting Group (BCG) osvojio drugo mesto u svetu i priznanje za svetskog lidera u primeni veštačke inteligencije i rešenjima pametnih gradova. Dvostruko priznanje pokazuje da UAE uspešno prevode napredne AI mogućnosti u praktična rešenja koja svakodnevno koriste građani i firme.
Država kao glavni investitor
Analiza The Observera svrstava Abu Dabi, uz Pariz i Seul, u kategoriju "državno izgrađenih" AI centara. Taj model počiva na državnim ulaganjima i strateškom usmeravanju državnih fondova u istraživanje, infrastrukturu, javnu upotrebu i rast privatnog sektora. Zahvaljujući takvom pristupu, gradovi Zaliva nadmašili su pojedine davno osnovane istraživačke centre.
Temelji su postavljeni još 2017. godine, kada je UAE pokrenuo Nacionalnu AI strategiju 2031 i imenovao prvog ministra za veštačku inteligenciju u svetu. Procenjuje se da će veštačka inteligencija do 2030. doprineti bruto domaćem proizvodu zemlje sa do 353 milijarde dirhama, odnosno oko 96 milijardi dolara, što čini 13,6 odsto BDP-a.
Zemlja je postala i magnet za stručnjake. Između 2019. i 2025. UAE su zabeležili najveći rast koncentracije AI talenata u svetu, sa skokom od 121 odsto. U 2025. bili su drugi na svetu po neto migraciji AI stručnjaka, privlačeći 4,4 profesionalca na 10.000 korisnika LinkedIna, znatno više od Sjedinjenih Američkih Država (1,22) i Velike Britanije (1,04).
Agentic AI, škole i jezici
Vlada UAE planira da u naredne dve godine uvede "agentic AI" u 50 odsto saveznih sektora i usluga. Reč je o ambiciji koja prevazilazi puku primenu alata i ide ka autonomnom izvršavanju i odlučivanju u javnoj upravi. Da bi to pratilo, planirana je obuka 80.000 saveznih službenika za rad sa AI tehnologijama.
Veštačka inteligencija je obavezan predmet u državnim školama od vrtića do 12. razreda, uz plan obuke 22.000 nastavnika. Univerzitet Mohamed bin Zayed University of Artificial Intelligence (MBZUAI), prvi univerzitet u svetu posvećen isključivo veštačkoj inteligenciji, razvija velike jezičke modele za manje komercijalno isplative jezike poput kazaškog i hindija, čime popunjava prazninu koju su ostavile velike tehnološke kompanije.
Izazovi koji ostaju
Uz brz napredak, postoje i otvorena pitanja. Federalno telo za veštačku inteligenciju i podatke osnovano je u junu 2026. da objedini regulatorne napore, ali zemlja se i dalje oslanja na niz pojedinačnih uredbi, a ne na jedinstveni AI zakon, što može otežati sveobuhvatan nadzor.
Pitanja algoritamske transparentnosti i nezavisnog nadzora ostaju otvorena, a UAE su u indeksu AI and Democracy Index Centra za AI i digitalnu politiku za 2026. svrstani u "Tier 4" kategoriju.
Širenje AI infrastrukture, uključujući velike data centre, vrši pritisak na energiju i vodu. Geopolitička nestabilnost u regionu takođe predstavlja direktan rizik, kao što su pokazali napadi iranskih dronova na objekte Amazon Web Servicesa u UAE i Bahreinu u martu 2026, koji su poremetili rad u oblaku.
Zbog toga su UAE revidirale plan AI infrastrukture vredan 30 milijardi dolara i razmatraju distribuiranu mrežu objekata umesto jednog velikog kampusa. Balansiranje između velikih svetskih sila u AI partnerstvima dodatno unosi neizvesnost u lance snabdevanja i političko poverenje.
