Prošlog oktobra, tačnije 14. oktobra 2025. godine, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) stupio je na snagu Federalni zakon br. 10 iz 2025. godine, koji je iz korena promenio pravila borbe protiv pranja novca. Ovaj zakon ne samo da je proširio spisak krivičnih dela i uveo ličnu odgovornost za menadžere pravnih lica, već je i digitalne sisteme i virtuelnu imovinu eksplicitno stavio pod strogi regulatorni kišobran.
Za dijasporu koja živi i radi u Emiratima, ovo znači jedno: nepoznavanje zakona više nije olakšavajuća okolnost, a naizgled bezazleni postupci mogu dovesti do ozbiljnih pravnih problema, uključujući višegodišnje zatvorske kazne, ogromne novčane kazne, konfiskaciju imovine i deportaciju za strance.
Ozbiljnost namera vlasti potvrđuju i brojke. Centralna banka UAE je tokom 2025. godine izrekla kazne u ukupnom iznosu većem od 370 miliona dirhama zbog propusta u sprečavanju pranja novca, uključujući i rekordnih 200 miliona dirhama jednoj menjačnici. Ovakav pristup nije iznenađenje s obzirom na to da je UAE u februaru 2024. skinut sa sive liste Radne grupe za finansijsko delovanje (FATF), a u avgustu 2025. i sa liste visokorizičnih trećih zemalja Evropske unije, što je međunarodno priznanje napora koje zemlja ulaže u finansijski integritet.
Zamke za neoprezne: iznajmljivanje računa i lažne firme
Tužilaštvo u Šarži aktivno upozorava rezidente na prevare koje mogu nesvesno da ih uključe u kriminalne mreže. Jedna od najčešćih je „iznajmljivanje“ bankovnih računa, kada pojedinci za novac dozvole drugima da koriste njihove lične račune za transakcije. Ova praksa je nezakonita i vlasnika računa čini delom lanca pranja novca, a neretko je koriste osobe bez legalnog boravka.
Novi rezidenti, koji još nisu upoznati sa lokalnim propisima i traže brzu zaradu, posebno su ranjivi na ovakve šeme.
Prevaranti takođe osnivaju lažne kompanije sa trgovinskim dozvolama, ali bez stvarne poslovne aktivnosti. Kroz fiktivne prodaje, kupovine i fakture, kroz ove firme se kreće nezakonito stečen novac, dajući mu privid legalnog prihoda. Prema istraživanju iz 2024. godine, čak 50 odsto rezidenata UAE veruje da su u poslednjih 12 meseci naišli na prevaru generisanu veštačkom inteligencijom, što pokazuje koliko su sofisticirane metode postale i da prevazilaze obične fišing mejlove.
Tima Miroshnichenko / PexelsDigitalna imovina: nova granica rizika
Novi zakon eksplicitno reguliše virtuelnu imovinu i pružaoce usluga povezanih sa virtuelnom imovinom (VASP). Pružanje ovih usluga bez odgovarajuće licence sada je prioritet u sprovođenju zakona i nosi drakonske finansijske kazne koje se mere desetinama miliona dirhama, uz moguće krivično gonjenje.
Dodatno, agenti za nekretnine koji primaju kriptovalute za kupovinu nekretnina u obavezi su da svaku takvu transakciju, bez obzira na iznos, prijave Finansijsko-obaveštajnoj jedinici.
Ipak, sudovi u Dubaiju prave važnu razliku. Iako je trgovanje virtuelnom imovinom bez licence strogo kažnjivo, sudovi će odvojiti slučajeve gde nema dokaza o nezakonitom poreklu sredstava ili namernom prikrivanju, od krivičnog dela pranja novca. Ova nijansa je ključna za investitore i preduzetnike koji se kreću kroz evoluirajući digitalni pejzaž.
Finansijski kriminal ne pogađa samo pojedince. On narušava fer konkurenciju jer kriminalci često prodaju robu po ekstremno niskim cenama da bi cirkulisali nezakonit novac, čime direktno štete legalnim biznisima. UAE su, zahvaljujući međunarodnoj saradnji, uključujući sporazume o ekstradiciji i zamrzavanju imovine, ostvarili značajne uspehe u praćenju i povraćaju nezakonito stečene imovine.
Vrednost konfiskovane imovine je 2024. godine više nego udvostručena i dostigla je 5,2 milijarde dirhama.
Prema podacima, više od 40.000 rezidenata UAE je 2023. godine izgubilo novac u prevarama, sa prosečnim gubitkom od 2.194 dolara po žrtvi. Zato je oprez imperativ, a nadležni pozivaju sve da sumnjive aktivnosti prijave putem zvaničnih digitalnih platformi policije ili pozivom na brojeve 901 i 999.
Poruka je jasna: razumevanje i poštovanje strogih zakona o finansijskom kriminalu u UAE nije samo dobra praksa, već apsolutna nužnost za svakog rezidenta i biznis.
