Studija Centra za predviđanje budućih događaja Dubai policije, objavljena oko 10. oktobra 2026, opisuje prelazak sajber bezbednosti u novu fazu. Prepoznavanje lažnog sadržaja više nije glavni zadatak. Teži je onaj drugi: dokazati da je neki digitalni sadržaj verodostojan.
AI generisani video, slike i glasovi sve se teže razlikuju od stvarnosti, a posledice sežu od javne bezbednosti do kredibiliteta informacija i pouzdanosti elektronskih dokaza.
Deepfake predstavlja dvostruki bezbednosni izazov: mogućnost prevare, lažnog predstavljanja i dezinformisanja, ali i otežanu proveru digitalnih dokaza u istragama.
, Brigadir dr Hamdan Ahmad Hamdan Al Gasija, direktor Centra za predviđanje budućnosti
Bezbednost odluke, novi pojam u sajber zaštiti
Iz te promene proističe pojam koji studija naziva "bezbednost odluke". Institucije moraju da zaštite ceo put od prijema informacije do provere, eskalacije i konkretne akcije, naročito kada je verodostojnost sadržaja neizvesna. Cilj je da sumnja u autentičnost ne dovede do štetnih odluka.
Zabrinutost nije lokalna: Global Risks Report 2026 Svetskog ekonomskog foruma (WEF) svrstava dezinformacije i širenje lažnih informacija na drugo mesto najvećih globalnih rizika u naredne dve godine.
Saraab traži laž za sedam sekundi
Odgovor na pretnju stigao je i u praktičnom obliku. Dubajski centar za elektronsku bezbednost (DESC), u saradnji sa Dubai policijom, predstavio je 16. septembra 2026. na sajmu GISEC Global 2026 model "Saraab" (SARAAB), otvoreni AI alat za otkrivanje deepfake videa.
Prema podacima DESC-a, tokom testiranja bio je uspešan do 91 odsto, a na podacima koje ranije nije video postizao je tačnost od 89 odsto. Može da analizira i video zapise od samo sedam sekundi, što je važno jer kratki formati dominiraju digitalnim platformama i najbrže se šire.
Objavljivanjem modela na platformama Hugging Face i GitHub, DESC želi da uključi svetsku zajednicu stručnjaka za sajber bezbednost, istraživača i AI developera u zajedničku borbu protiv deepfake pretnji.
Pravni okvir i dokazi koji se ne uklapaju
Posledice deepfake tehnologije duboko zadiru u pravni sistem. Brigadir dr Hamdan Ahmad Hamdan Al Gasija, direktor Centra za predviđanje budućnosti, govori o "dvostrukom bezbednosnom izazovu": deepfake je istovremeno sredstvo za prevaru, lažno predstavljanje i dezinformacije, ali i otežavajući faktor kada treba proveriti elektronski dokaz u istrazi.
UAE ima čvrst zakonski okvir, Savezni dekret-zakon br. 34 iz 2021. o suzbijanju glasina i sajber kriminala, koji za krivična dela povezana sa deepfake sadržajem propisuje stroge kazne, uključujući minimalne zatvorske kazne od godinu dana i novčane kazne do 500.000 dirhama.
Ipak, u građanskom pravu problemi su složeniji. Zaključno sa martom 2026. nije zabeležen nijedan sudski slučaj u UAE koji je posebno odlučivao o prihvatljivosti AI generisanog deepfake dokaza, što pokazuje koliko su nova pitanja autentičnosti, pripisivanja i integriteta elektronskih dokaza.
Ljudsko oko kao najslabija karika
Statistika objašnjava zašto je problem tako težak. Čak 90 odsto ljudi ne može da razlikuje napredni deepfake od stvarnog sadržaja, a pojedinci tačno prepoznaju deepfake u samo 55 odsto slučajeva, dok taj procenat za video pada na 39 odsto.
Studija Dubai policije, kampanja Ministarstva unutrašnjih poslova "Bezbedan UAE kroz vašu digitalnu svest" i Mesec sajber bezbednosti, koji se obeležava u oktobru, zajedno deluju kao poziv na stalnu budnost i razvoj naprednih veština digitalne provere. Poruka je jasna: u svetu gde se sadržaj lako menja, važno je moći dokazati šta je istina.
