Šesti razred državnih škola u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) od ove školske godine uči uz štampane knjige, papir i sveske. Ministarstvo obrazovanja naredilo je da digitalni ekrani budu zamenjeni u nastavi engleskog i arapskog jezika, nauke i matematike, za sve učenike šestog razreda državnih škola, počela je školske 2026/2027. godine. Odluka je objavljena u avgustu 2026.
Iza nje ne stoji politički impuls, već istraživanje sprovedeno na 2.500 učenika u devet državnih škola. Rezultati su pokazali da su đaci u učionicama bez ekrana skoro udvostručili stepen zadržavanja gradiva, uz bolje ponašanje i kvalitetnije odnose s vršnjacima.
Nagrade su korisne za izgradnju sistema, ne identiteta. One mogu da kupe samo privremenu poslušnost.
, Girish Hemnani, životni trener iz Dubaija
Zaključak je da digitalni alati imaju svoje mesto, ali da su tradicionalne metode čitanja ključne za dublje učenje i za razvoj istinskog zadovoljstva u čitanju.
Promena je ključni deo Nacionalne politike čitanja 2026, dugoročne strategije pokrenute u okviru "Godine čitanja" 2016. Cilj je da čitanje postane navika za ceo život i osnova društva znanja: strategija predviđa da 80 odsto učenika stekne čitalačku naviku i da svaki učenik dobrovoljno pročita prosečno 20 knjiga godišnje.
Nagrada koja ne stvara čitaoca
Kako podstaći čitanje, a da se ono ne svede na trku za nagradom, pitanje je oko kojeg se lome pristupi. Singapur je 6. septembra 2026. pokrenuo program ReadSG, koji nudi virtuelne nagrade konvertibilne u novac onima koji evidentiraju najmanje 15 minuta čitanja dnevno. UAE biraju nijansiraniji put.
Amel Dali-Bey, zamenica šefa primarnog obrazovanja u Nord Anglia International School Dubai, priznaje da čitalački izazovi i priznanja u razredu mogu biti "korisna početna tačka" za đake koje čitanje ne privlači. Woodlem Education koristi "Dojo poene" i mesečnu nagradu za najboljeg čitaoca, a planira i "Woodlem čitalački pasoš", koji bi napredak učinio vidljivim i društveno prepoznatljivim.
Stručnjaci ipak upozoravaju da se ne treba oslanjati isključivo na spoljne motivatore. Girish Hemnani, životni trener iz Dubaija, pravi razliku između podsticanja određenog ponašanja i stvaranja trajnog identiteta. Nagrade, kako kaže, "korisne su za izgradnju sistema, ne identiteta" i mogu da kupe samo "privremenu poslušnost".
Krajnji cilj, naglašava Dali-Bey, jeste da se spoljna motivacija razvije u "istinsko uživanje i redovnu čitalačku naviku". Istraživanja pokazuju i da spoljne nagrade, naročito one koje nisu povezane sa samim čitanjem, mogu da smanje unutrašnju motivaciju na duge staze.
Arapski izazov i škole koje idu dalje
Na nacionalnom nivou, Arapski izazov čitanja pokrenut je 2015. i motiviše učenike da pročitaju i prepričaju 50 arapskih knjiga godišnje. Ulog su ozbiljne nagrade: milion dirhama za najbolje školske biblioteke i stipendije do 500.000 dirhama za pojedinačne šampione.
Studija UNESCO-a o efektima izazova pokazala je da je 93 odsto učesnika poboljšalo znanje arapskog jezika, a 96 odsto njih prijavilo porast samopouzdanja.
Pored nacionalnih programa, pojedine škole u Abu Dabiju razvile su ciljane dvojezične inicijative. Kombinuju savremene grafičke romane s klasičnim tekstovima kako bi porodicama iseljenika pomogle da razviju tečnost i u engleskom i u arapskom jeziku. Cilj je da se smanji gustina teksta i da se vizuelni kontekst iskoristi za dešifrovanje novih reči.
Škole pritom koriste i softver za digitalnu pismenost i aplikacije za praćenje: dodeljuju digitalne knjige po nivou, prate rezultate testova i povezuju decu s naslovima koji odgovaraju njihovim individualnim Leksil merama, čime se izbegava frustracija i podržava personalizovan put čitanja.
Rezultati se, kako se čini, već vide. U istraživanju PIRLS 2021 (Progress in International Reading Literacy Study) učenici iz UAE zabeležili su porast prosečnog rezultata od 33 poena u odnosu na 2016. godinu, do prosečnih 483 poena. Uz zaokret ministarstva od preteranog vremena pred ekranom, to ukazuje na slojevit i promišljen pristup negovanju čitanja u Emiratima.
