Jedna knjiga objašnjava deci zakone fizike. Druga priča ljubavnu priču koja se proteže kroz tri generacije, u selu koje nema ime. Obe je napisala ista autorka, profesorka Gordana Vuković, i obe su predstavljene istog dana, 15. avgusta 2026, na 12. Međunarodnom festivalu alternativnog teatra Korifej u Kolašinu.
Reč je o dvema potpuno različitim knjigama koje ipak povezuje isti pristup: nastojanje da se složene stvari približe čitaocu. „Klikeri, vesela fizika“ zamišljena je kao obrazovno delo za decu i početnike, koje osnovne fizičke zakone objašnjava jednostavnim jezikom i primerima iz svakodnevnog života.
Vuković, diplomirana fizičarka i bivša nastavnica, tu knjigu nije pisala kao udžbenik, nego kao lični poduhvat usmeren na to da nauka prestane da deluje zastrašujuće.
Pedagošku vrednost knjige prepoznala je i profesorka Snežana Šćepanović Đurasović, koja je istakla njen uspeh u približavanju fizike mladim čitaocima. Posebnu vrednost delu daje posveta Sandri Milonjić, preminuloj studentkinji iz Vukovićeve univerzitetske generacije.
Tim ličnim omažom naučni tekst dobija ljudsku dimenziju i svedoči o autorkinoj posvećenosti obrazovanju i sećanju. Iskustvo koje je Vuković sticala kao nastavnica i profesorka, prevodeći složeno znanje u razumljiv oblik, prepoznao je i njen nekadašnji mentor, profesor atomske fizike Labud Vukčević.
elif aktuylu / PexelsRoman sa emotivnom dubinom
Na suprotnom kraju spektra nalazi se „Pisma tišine“, romantični roman koji ulazi u emotivni pejzaž ljubavi stare tri generacije. Radnja je smeštena u neimenovano selo, a knjiga se bavi ljubavlju, porodičnim odnosima, seoskim životom i trajnim traganjem za mirom i sigurnošću.
Jovićević, jedan od učesnika razgovora o knjizi, istakao je da je pripovedanje ispleteno kroz sećanja i „pisma napisana u tišini“, s namerom da prenese značaj i veličinu prave ljubavi. Kuća u neimenovanom selu opisana je kao „oaza mira i sigurnosti“, simbolično utočište od otuđujućih strana savremenog društva, ali i mesto koje govori o dubljoj ljudskoj potrebi za autentičnošću i bliskošću.
Predstavljanja knjiga bila su deo tog programa i uklopila su se u temu festivala koja je otvarala pitanja pripadanja, migracija i društvenih podela. Upravo ta tema dodatno je pojačala relevantnost romana „Pisma tišine“ i njegovog bavljenja domom i identitetom. Time su Vukovićevi književni doprinosi smešteni u širi kulturni dijalog u regionu, a ne samo u okvire jedne festivalske večeri.
Ono što ovaj dvostruki izlazak čini neobičnim jeste autorina sposobnost da podjednako sigurno hoda kroz logičku strogost fizike i kroz emotivnu dubinu ljubavne priče. Ovaj pristup podstiče čitaoce da razmišljaju interdisciplinarno i pokazuje da naučno i umetničko stvaralaštvo nisu međusobno isključivi, već da jedno drugo mogu da obogate.
Objašnjavajući fiziku s radošću, a ljubav s ozbiljnošću, Gordana Vuković poziva čitaoce da se istovremeno bave i svetom koji se može posmatrati i unutrašnjim prostorom ljudskog iskustva.
