Porodica od četiri člana u Abu Dabiju danas može da očekuje mesečne troškove od 18.000 do 43.000 dirhama ili više, u zavisnosti od stila života, tipa smeštaja i izbora škole. Podaci iz 2026. godine pokazuju da se visok kvalitet života u prestonici Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) plaća, a najveći deo tog računa odlazi na stanovanje i obrazovanje.
Olakšica je stigla u junu 2026. godine, kada je uvedeno zamrzavanje kirija koje godišnji rast ograničava na 0% za ugovore koji se obnavljaju. Za porodice koje su se borile sa stambenim budžetom to je ograničeno, ali dobrodošlo olakšanje.
- Naknade za daljinsko hlađenje (chiller), koje retko ulaze u prvi budžet
- Opštinske, turističke i servisne takse uz PDV od 5% na većinu roba i usluga
- Učešće u zdravstvenim troškovima od 10 do 20% za pojedine procedure
- Dodatni izdaci uz školarinu: upis, prevoz, uniforme i knjige
Kirija pojede trećinu do skoro polovine prihoda
Ušteđevinu treba tretirati kao redovan trošak, a fond za hitne slučajeve treba da pokrije tri do šest meseci osnovnih izdataka.
, Savet finansijskih stručnjaka i dugogodišnjih stanara
Smeštaj je stalno najveći mesečni izdatak i često uzima između 35% i 45% ukupnih prihoda porodice. Trosoban stan u centru grada u proseku košta oko 13.600 dirhama mesečno, dok su opcije u predgrađu, kao što je Khalifa Siti (Khalifa City), nešto pristupačnije: dvosoban stan tamo u proseku iznosi 104.000 dirhama godišnje. Zamrzavanje kirija moglo bi da donese stabilnost i spreči dalji rast najveće kućne stavke.
Školarina: raspon od javne škole do premium programa
Ulaganje u obrazovanje je jednako veliko i dugoročno. Godišnje školarine u privatnim školama kreću se od 2.200 do 96.333 dirhama po detetu, i to bez dodatnih troškova za upis, prevoz, uniforme i knjige. Premium ustanove poput Američke zajedničke škole u Abu Dabiju (American Community School of Abu Dhabi) naplaćuju do 94.794 dirhama za razrede 9-12 u školskoj 2024-25. godini, uz jednokratnu kapitalnu taksu od 26.000 dirhama za nove učenike, što je često previđen trošak na startu.
Škole sa indijskim programom CBSE su jeftinija opcija, sa 15.000 do 30.000 dirhama godišnje, ali roditelji treba da računaju i na dodatnih 5.000 do 9.000 dirhama po detetu za uniforme, autobuski prevoz i vannastavne aktivnosti. Manje poznata, znatno pristupačnija alternativa su državne javne škole, koje uz posebne kvote primaju i decu stranih državljana, za oko 6.000 dirhama godišnje.
Zdravstvo i troškovi koji se lako previde
Zdravstveno osiguranje koje obezbeđuje poslodavac je obavezno, ali porodice treba da budu spremne na učešće u troškovima od 10 do 20% za pojedine procedure. Prosečna godišnja premija međunarodnog zdravstvenog osiguranja za porodice u UAE dostigla je 17.670 dolara, odnosno oko 64.890 dirhama, u 2024. godini, što je rast od 15% u odnosu na prethodnu godinu.
Taj skok govori o sve većem finansijskom pritisku na porodice i traži pažljivo planiranje pokrivenosti i mogućih dodatnih izdataka.
Svakodnevni život donosi i troškove koji se često potcene. Mesečni račun za namirnice za četvoročlanu porodicu obično se kreće od 2.000 do 4.000 dirhama, dok pojedini stanari prijavljuju izdatke između 3.500 i 5.500 dirhama. Računi za struju i vodu uglavnom padaju između 750 i 1.800 dirhama mesečno, ali leti značajno rastu zbog klima uređaja.
Trošak o kojem se najmanje govori su naknade za daljinsko hlađenje, koje mogu da dodaju još 500 do 1.100 dirhama mesečno. Iako su plate u UAE neoporezovane, indirektni nameti poput PDV-a od 5%, opštinskih taksi i servisnih naknada ulaze u ukupan trošak života.
Planiranje unapred kao pravilo, ne izuzetak
Finansijski stručnjaci i dugogodišnji stanari složno savetuju proaktivno planiranje. To znači da ušteđevinu treba tretirati kao redovan mesečni trošak, izgraditi fond za hitne slučajeve koji pokriva tri do šest meseci osnovnih izdataka i strateški pregovarati o paketu zaposlenja, uključujući beneficije poput naknade za školarinu i stanovanje.
Uz sve finansijske izazove, Abu Dabi ostaje stabilna, bezbedna i multikulturalna sredina sa modernom infrastrukturom i raznolikim zajednicama, zbog čega ga mnoge iseljeničke porodice doživljavaju kao drugi dom. Grad nudi i mnogo načina za uživanje bez velikog trošenja, od parkova i plaža do kulturnih sadržaja.
Ipak, rast troškova života, pre svega stanovanja i obrazovanja, doveo je do zabrinutosti dela stanara da Abu Dabi postaje sve nedostupniji porodicama srednjih prihoda, naročito kada plate ne prate taj rast.
