Prva spoljna interkonekcija elektroenergetske mreže Saveta za saradnju arapskih država Zaliva (GCC), ona sa južnim Irakom, zapela je u ozbiljnom kašnjenju. Projekat započet u decembru 2022. godine, koji je u maju 2026. bio 94 odsto završen, neće biti u punom pogonu pre kraja 2026, a možda ni pre 2027.
Razlozi su složeni: građevinski problemi u obe zemlje, teškoće u luci Um Kasr i regionalna nestabilnost. Finansijski paket nije mali, Kuvajtski fond za arapski ekonomski razvoj (KFAED) obezbedio je zajam od 570 miliona dolara u septembru 2023, a zatim i dodatnih 25,5 miliona dolara (93,65 miliona dirhama) u januaru 2025.
Ipak, uprkos tome što je trebalo da isporučuje između 500 i 600 megavata južnom Iraku, prva velika spoljna veza GCC mreže i dalje čeka svoj puni start.
Dok se taj projekat bori sa preprekama, Kuvajt je pokrenuo još ambiciozniju inicijativu, proširenje GCC mreže daleko izvan granica šest članica. U septembru 2025. godine potpisan je ugovor za studiju izvodljivosti vrednu 650.000 dolara (2,39 miliona dirhama), koju u celosti finansira Kuvajt.
nour qaloush / PexelsStudija treba da proceni potencijalne rute, potrebne investicije i faze implementacije za povezivanje sa susednim nacionalnim mrežama. Iza ovog tehničkog poduhvata stoji jasan ekonomski i energetski račun. Region Bliskog istoka i severne Afrike očekuje rast potražnje za električnom energijom od 50 odsto do 2035. godine.
Interkonekcija omogućava članicama da dele rezervne kapacitete, smanjujući potrebu za skupim udvostručenim infrastrukturama i snižavajući ukupne kapitalne i operativne troškove. Samo Irak bi, prema procenama, mogao da uštedi do 175 miliona dolara godišnje uvozom struje iz GCC mreže u poređenju sa lokalnom proizvodnjom.
Paralelno sa spoljnim ambicijama, GCC Uprava za interkonekciju (GCCIA) ubrzano jača unutrašnje kapacitete mreže. Krajem juna 2025. potpisan je ugovor o finansiranju od 205 miliona dolara (752 miliona dirhama) sa Fondom Abu Dabija za razvoj, čiji je cilj povećanje prenosnog kapaciteta sa UAE sa 2.400 na 3.500 megavata.
Zatim je u februaru 2026. počela izgradnja direktne 400 kilovoltne interkonekcije sa Omanom, projekat vredan 700 miliona dolara. Finansiraju ga delimično Katarski fond za razvoj i Sohar International Bank, a obuhvata 530 kilometara dalekovoda i nove trafostanice, sa ciljem da kapacitet poraste na 1.600 megavata i dodatno stabilizuje mrežu.
Dugoročna vizija koju je izneo generalni direktor GCCIA Ahmed Al Ibrahim još je smelija: desetogodišnji plan vredan 3,5 milijardi dolara za stvaranje jednog od najvećih povezanih elektroenergetskih sistema na svetu, koji bi potencijalno obuhvatio i Jordan, Egipat i Siriju.
Ostvarenje takve „supermreže“ zahtevaće, međutim, rešavanje ozbiljnih izazova, od usklađivanja regulative i tržišnih mehanizama među različitim nacionalnim okvirima, do jačanja sajber bezbednosti, što je često potcenjen aspekt ovako velikih infrastrukturnih projekata.
Fitch Ratings je u julu 2026. potvrdio dugoročni kreditni rejting GCCIA na nivou „A+“ sa stabilnim izgledima, ističući snažnu podršku država članica zbog ključne uloge ove institucije u regionalnoj energetskoj politici. Ta podrška je neophodna jer se projekti proširenja u potpunosti finansiraju iz duga, sa procenjenim investicijama između 1,1 i 1,3 milijarde dolara u periodu od 2025. do 2027. godine.
Dok se regionalna mreža širi, Kuvajt ne zanemaruje ni sopstvenu unutrašnju modernizaciju. Krajem maja 2026. najavljeni su planovi za instalaciju 31 transformatorske podstanice tokom tekuće fiskalne godine, čime dodatno učvršćuje svoju poziciju lidera u energetskoj tranziciji Zaliva. Ovi projekti utiču na energetsku budućnost regiona, poboljšavajući stabilnost snabdevanja i otvarajući nove ekonomske prilike.
