Spasilački tim Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) stigao je u Nepal 4. septembra 2026. i do sada pronašao ukupno 18 nestalih osoba nakon katastrofalnih poplava, uključujući deset čija je sudbina razrešena tokom poslednjih dana potrage. Njegov rad odvijao se u zemlji u kojoj je, prema bilansu od 12. septembra 2026, poginulo 1.385 ljudi, a 5.130 se vodi kao nestalo.
Katastrofu je 26. avgusta 2026. pokrenuo kolaps lednika i stena na planini Langtang Lirung u Himalajima. Seizmički signal bio je ekvivalentan zemljotresu magnitude 5,2, a nizvodno je krenuo tok vode, blata i kamenja kroz rečne sisteme Bhote Koši i Trišuli. Vodostaj reke Trišuli porastao je devet metara za samo 30 minuta, što je ostavilo malo vremena za reakciju.
Loše planirana infrastruktura i hidroenergetski projekti s nedovoljno jakim projektima pojačali su razmere katastrofe.
, Zaključak stručnjaka o uzrocima poplava
Mrtva tačka u sistemu ranog upozorenja
Postojeći sistemi ranog upozorenja pravljeni su za monsunske poplave i nisu mogli da prepoznaju scenario koji nastaje kolapsom lednika. Tako je za takve događaje nastala "mrtva tačka", a upozorenje je izostalo upravo u trenucima kada je bilo najpotrebnije.
Humanitarna slika dodatno je teška jer je do početka septembra identifikovano samo 4 odsto od približno 900 pronađenih tela. U identifikaciji pomažu međunarodni forenzički timovi. Stručnjaci sve više ukazuju na loše planiranu infrastrukturu i nedovoljno projektovane hidroenergetske objekte kao faktor koji je prirodnu opasnost pretvorio u katastrofu s presudnim ljudskim udelom.
Juan Moccagatta / PexelsUdar na hidroenergetiku i ciljeve do 2035.
Ekonomski udar je ogroman. Preliminarne procene štete prelaze 400 milijardi rupija (2,64 milijarde američkih dolara), a ukupni troškovi obnove mogli bi da dostignu između 4 i 7 milijardi dolara, što je blizu desetine bruto domaćeg proizvoda Nepala. Najteže je pogođen hidroenergetski sektor, koji skoro isključivo zavisi od reka koje hrane lednici.
Oštećeno je 12 proizvodnih postrojenja (431 MW) i 15 projekata u izgradnji (470 MW), što je oko 10 odsto instaliranih kapaciteta zemlje. Time su dovedeni u pitanje i cilj da Nepal do 2035. podigne kapacitete na 30.000 MW i status neto izvoznika struje u Indiju i Bangladeš.
Nestalo je i više od 900 radnika, a veruje se da su neki zarobljeni u tunelima hidroelektrana.
Posledice su nesrazmerno pogodile najosetljivije. Procena UN Women pokazuje da je 157.050 žena i devojčica pogođeno, a 43.000 njih ima potrebu za humanitarnom pomoći. U privremenim smeštajima, bez privatnosti, raste rizik od rodno zasnovanog nasilja, seksualne eksploatacije i trgovine ljudima.
Juan Moccagatta / PexelsPomoć stiže, ali pitanja ostaju
Nepal, zemlja koja minimalno doprinosi globalnoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte, pojačao je zahtev za klimatskom pravdom. Koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN) u Nepalu Lila Piters Jahija istakla je zahtev za finansijskom kompenzacijom preko UN Fonda za gubitke i štetu, naglašavajući teške ljudske i ekonomske posledice klimatskih promena.
Pomoć dolazi iz različitih izvora. UAE su poslali peti humanitarni avion sa spasilačkim čamcima, dronovima i energetskom opremom. UN i partneri pokrenuli su hitan apel od 49,6 miliona dolara za više od 84.000 pogođenih ljudi, usmeren na gotovinske transfere, smeštaj, zdravstvenu zaštitu i čistu vodu.
Evropska unija (EU) izdvojila je 2,5 miliona evra i vazdušni most sa 82 tone pomoći. Svetski program za hranu (WFP) prvi put je u jednoj nepalskoj kriznoj operaciji upotrebio teretne dronove, dostavljajući hranu zajednicama odsečenim od sveta.
Ostaju otvorena pitanja o dugoročnim psihološkim posledicama, identifikaciji hiljada nestalih i geološkim studijama koje treba da objasne kolaps lednika Langtang Lirung. Katastrofa je ukazala na potrebu za revizijom politike upravljanja rizicima i bezbednosti brana u Himalajima, kao i za razvojem naprednijih sistema ranog upozorenja za događaje izazvane kolapsom lednika.
