U selu Parsija, u distriktu Lakhimpur Kheri u indijskoj državi Uttar Pradeš, meštani su se do nedavno snabdevali vodom iz ručnih pumpi. Ta voda bi požutela za nekoliko sati, trajno je bojila podove i odeću, a povezivana je sa prijavljenim oboljenjima kao što su čirevi na želucu, kamen u bubregu i žutica.
Laboratorijske analize potvrdile su da neprečišćena podzemna voda sadrži arsen u koncentraciji od 0,026 mg po litru.
Postrojenje za prečišćavanje vode na solarni pogon, nazvano "Projekat ARUNA" (Arsenic Removal Using Non-Regenerative Adsorption), pušteno je u rad 6. septembra 2026. Nakon filtracije nivo arsena pada ispod 0,005 mg/L, što je ispod granice detekcije, a mutnoća se sa 2,61 NTU spušta na nulu. Više od 1.000 porodica, odnosno preko 3.000 stanovnika, dobilo je pristup bezbednoj vodi za piće.
Iza postrojenja stoji Vehaan Subramanian, osamnaestogodišnji učenik Dubai Collegea. Njegova izrada koštala je oko 700.000 rupija, odnosno približno 8.000 dolara. Polovinu tog iznosa Vehaan je platio iz rođendanske ušteđevine koju je skupljao sedam do osam godina.
Ostatak je obezbeđen kroz "Chapter One: Giving Back", književni klub koji je osnovao za mlađe učenike u Dubaiju i koji je prikupio oko 7.000 dirhama (približno 1.900 dolara), uz donacije porodice i prijatelja. Ovo lično ulaganje, kako se navodi, odražava nameru da se prevaziđe teorijsko istraživanje i sprovede konkretno rešenje.
Vehaan je istraživanje započeo problemom koji je često nevidljiv: masovne kontaminacije arsena u podzemnim vodama Indije. U samom Uttar Pradešu taj problem pogađa najmanje 40 od 75 distrikta, a procenjuje se da je izloženo oko 23 miliona ljudi. Za postrojenje je namerno izabrao granulirani feri-hidroksid (GFH), već dokazan i pouzdan medijum za prečišćavanje.
Time je dao prednost brzom i proverenom učinku nad predstavljanjem sopstvenog naprednog adsorbenta, koji bi tek trebalo dugoročno testirati. Solarno napajanje omogućava neprekidan rad i tamo gde je električna mreža u ruralnim područjima nepouzdana, što je ključni faktor za efikasnost postrojenja.
Ključni preokret bio je susret sa državnim institucijama. Uttar Pradeš Jal Nigam i lokalne vlasti identifikovale su selo Parsija i dodelile državno zemljište za postrojenje, čime je projekat prešao iz koncepta u stvarnost. Postrojenje radi po modelu "izgradi, upravljaj, predaj", a meštani, među njima i seoski starešina Laxman Prasad Rana, obučeni su za rutinsko održavanje.
- Čišćenje rezervoara
- Čišćenje solarnih panela
- Povratno ispiranje filtera
Vehaan se obavezao na godišnje testiranje vode i zamenu materijala za prečišćavanje, koji bi trebalo da traju tri do četiri godine. Procenjeni trošak prečišćavanja je oko 1,5 paisa po litru tokom desetogodišnjeg perioda rada, a pokriva ga lično. Time je, kako se navodi, obezbeđena dugoročna održivost i vlasništvo zajednice nad postrojenjem.
Uspeh u Parsiji privukao je pažnju susednih zajednica koje žele slične instalacije. Vehaan planira da do novembra 2026. postavi još dva postrojenja, a najmanje deset dodatnih u narednoj akademskoj godini. Cena svakog novog postrojenja procenjuje se na oko 8.000 dolara.
Za širenje traži sredstva od kompanija iz UAE kroz programe društvene odgovornosti, indijskih donatora i putem grupnog finansiranja. Cilj je da se parsijski model ponovi i na drugim lokacijama, kao održivo rešenje za rasprostranjenu zdravstvenu krizu.
