Švedski državljanin, za koga se sumnja da je vođa međunarodne grupe za pranje novca, uhapšen je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) na osnovu Interpolove crvene poternice. U isto vreme, u Švedskoj je privedeno još šestoro navodnih pripadnika iste mreže, čime je zaokružena operacija koju su dve zemlje sprovele zajedno.
Istraga je otkrila složen finansijski kanal kroz koji je, kako se navodi, za deset meseci oprano oko 70 miliona švedskih kruna. To odgovara iznosu od 26,5 miliona dirhama, odnosno između 7,1 i 7,5 miliona dolara. Novac je prolazio i kroz klasične gotovinske transakcije i kroz kriptovalute, što ovaj slučaj čini primerom savremenog pranja novca u kojem se digitalna sredstva koriste ravnopravno sa kešom.
Najvažniji trag došao je iz analize kriptovaluta i digitalnih dokaza. Praćenje transakcija otkrilo je finansijske veze sa širim kriminalnim aktivnostima, uključujući organizovani kriminal i naručene likvidacije. Time se potvrđuje trend u kojem finansijske mreže ne služe samo za prikrivanje nelegalne zarade, već mogu da finansiraju i nasilje u Evropi.
Pojedini izveštaji ukazuju i na to da se izvršenje nasilja prepušta mladim regrutima preko društvenih mreža.
Brigadir Abdulaziz Al Ahmad, generalni direktor Federalne kriminalističke policije pri Ministarstvu unutrašnjih poslova UAE, istakao je posvećenost Emirata procesuiranju osoba koje traži pravda i borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Anders Wiberg, komesar policije i šef Međunarodnog odeljenja švedske policije, pohvalio je blisku i efikasnu saradnju sa UAE, koja je bila ključna za uspeh operacije.
Akcija je deo Nacionalne strategije UAE za borbu protiv pranja novca, finansiranja terorizma i proliferacije za period 2024-27. Strategija posebno cilja rizike koje donose virtuelna sredstva i sve brži oblici sajber kriminala. Emirati su i ranije pokazali doslednost u razbijanju finansijskih kriminalnih mreža.
Između 2021. i 2022. rešili su 521 slučaj pranja novca, uhapsili 387 osoba i zaplenili više od 4 milijarde dirhama, odnosno 1,1 milijardu dolara, nelegalno stečenih sredstava. Kao značajni presedani izdvajaju se slučajevi Šona Makgoverna (Sean McGovern), uhapšenog u Dubaiju u oktobru 2024. i izručenog iz UAE u Irsku u maju 2025. godine, i Danijela Kinahana (Daniel Kinahan), čije je izručenje usledilo 2026.
Ti slučajevi dodatno su učvrstili ulogu UAE kao ključnog partnera u međunarodnoj borbi protiv kriminala.
Međutim, neka pitanja su još uvek otvorena. Nadležni organi nisu zvanično saopštili ime uhapšenog švedskog državljanina, niti tačne optužbe protiv bilo kog od sedam privedenih. Takva nedorečenost može biti taktički potez zbog istrage u toku, ali istovremeno ograničava javnu kontrolu.
Primetna je i razlika u formulacijama: Ministarstvo unutrašnjih poslova UAE izričito pominje finansijske veze sa "naručenim likvidacijama", dok se u saopštenju švedske policije govori opštije o "teškom organizovanom kriminalu". Ta nijansa može odražavati različit nivo potvrđenih dokaza ili različite komunikacione strategije.
Pravni postupci pokrenuti su protiv svih uhapšenih u njihovim nadležnostima. Za dijasporu u UAE i regionu ovaj slučaj je pre svega signal da institucije sve ozbiljnije pristupaju finansijskoj bezbednosti, i da se saradnja između Emirata i evropskih zemalja ne završava na razmeni informacija, već vodi konkretnim hapšenjima.
Oslanjanje na praćenje kriptovaluta u ovom predmetu označava novu granicu u istraživanju finansijskog kriminala, koja od policija širom sveta zahteva stalno prilagođavanje i zajednički rad.
