Više od 85 odsto sajber pretnji u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) počinje jednim klikom običnog korisnika. Zbog toga dr Mohamed Al Kuvajti (Mohamed Al Kuwaiti), šef Saveta za sajber bezbednost vlade UAE, poručuje da prva linija odbrane te zemlje i dalje nije tehnologija, nego zajednica.
Prva linija odbrane je i dalje zajednica.
, dr Mohamed Al Kuvajti, Savet za sajber bezbednost vlade UAE
Tu ocenu izneo je na skupovima GISEC Global 2026 i Arapskom medijskom samitu 2026, a ona je postala okosnica nacionalne strategije koja se sve manje oslanja na dobrovoljnu svest, a sve više na obavezne standarde.
Razmere pretnji su, kako navodi Al Kuvajti, ogromne. Tokom nedavne regionalne krize zabeleženo je 800.000 sajber napada, a mnogi od njih su pojačani veštačkom inteligencijom (AI). AI otežava praćenje sajber ratovanja, kriminala, terorizma i dezinformacija, što čini borbu protiv napadača složenijom. UAE istovremeno grade ambiciju da postanu vodeća "AI nacija" i brane se od zloupotrebe iste te tehnologije.
Uz to, zemlja nosi i takozvani istorijski "digitalni dug": skoro 50 odsto iskorišćenih ranjivosti starije je od pet godina. Ta nasleđena slabost stoji rame uz rame sa najsavremenijim tehnološkim ambicijama, a cena je konkretna. Jedan subjekat iz privatnog sektora u UAE suočio se sa zahtevom hakera za više od 5 miliona dolara otkupa.
Od izgradnje kapaciteta do aktivne odbrane
Ažurirana Nacionalna strategija sajber bezbednosti za period 2025-2031. označava prelaz sa "izgradnje kapaciteta" na "aktivnu odbranu". Strategija je organizovana oko pet stubova koji treba da podignu spremnost u ekonomskom, obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom sektoru.
Od 2026. sajber otpornost prestaje da bude stvar dobrovoljnog usklađivanja i postaje obaveza, pa kompanije moraju da ugrade princip "bezbednost po dizajnu" u sve slojeve tehnologije, poslovanja i odnosa sa dobavljačima.
Nekoliko inicijativa nosi taj zaokret. Nacionalni program sajber akreditacije (NCAP), koji se uvodi tokom 2026, ograničiće kritičnu informacionu infrastrukturu na akreditovane pružaoce usluga sajber bezbednosti. "Cyber Factory", pokrenut u maju 2026, treba da ojača nacionalnu odbranu, dok se "Cyber Sniper" bavi podizanjem kvalifikacija domaćih kadrova i osoblja federalne vlade.
Koncepti sajber bezbednosti ugrađuju se i u obrazovne kurikulume za žene, mlade i decu, kako bi se kultura sajber bezbednosti gradila od najranijeg uzrasta. Javne kampanje "Cybersecurity Starts with You" iz 2022, "The National Campaign for Cybersecurity" iz 2024. i "Don't Talk to Strangers… Advice for All Ages" iz 2025. dodatno opremaju građane osnovnim pravilima digitalne higijene.
Otvorena pitanja koja ostaju
Ni ovako širok pristup nije bez tenzija. Model "internet suverenosti", koji daje prednost nacionalnoj kontroli, koegzistira sa pozivom na široko uključivanje zajednice, što otvara pitanje gde je granica između individualnih digitalnih sloboda i javne budnosti.
Iako je naglasak na svesti građana snažan, konkretne metrike koje bi pokazale koliko je sajber incidenata smanjeno zahvaljujući učešću javnosti još nisu široko razrađene. Podsticanje građana da prijavljuju napade, u okruženju punom deepfake sadržaja i dezinformacija, nosi i rizik od lažnih prijava ili širenja neproverenih informacija.
Ono što je izvesno jeste da je model "partnerstva javnog, privatnog i narodnog sektora" dobio međunarodno priznanje. UAE su u ITU Global Cybersecurity Index 2024 ostvarili status prvog nivoa, takozvani "role-modelling" nivo, i zauzeli peto mesto u svetu. Ta saradnja se širi i van granica, kroz razmenu informacija i koordinisano delovanje sa globalnim saveznicima protiv prekograničnih sajber pretnji.
Poruka strategije ostaje ista: tehnologija sama ne može da zaštiti naciju, jer informisan i budan građanin je i dalje krajnji firewall.
