Već četvrti dan zaredom, erupcija vulkana Anak Krakatau ozbiljno remeti vazdušni saobraćaj između Bliskog istoka i jugoistočne Azije, a posledice osećaju i brojni putnici iz regiona, uključujući i naše iseljenike. Oblak vulkanskog pepela, koji se od 4. septembra 2026. godine izdiže iz kratera, primorao je avio-kompanije da otkazuju letove i prilagođavaju operacije, dok se neizvesnost nastavila.
Emirates je 8. septembra otkazao tri leta za Džakartu, EK356, EK357 i EK359, nastavljajući trend otkazivanja iz prethodnih dana. Kompanija je uvela i posebnu meru: putnici koji se preko Dubaija povezuju za glavni grad Indonezije neće biti prihvaćeni na polazištu do daljeg, kako bi se izbeglo dodatno gomilanje putnika na tranzitnim tačkama.
Etihad Airways je ranije otkazao let EY474 iz Abu Dabija, a povratni EY475 je odložen, ali je na današnjem redu letenja EY474 ponovo naveden, što sugeriše da se operacije postepeno normalizuju. I Qatar Airways je potvrdio otkazivanje leta QR959 iz Džakarte za Dohu 8. septembra, nakon sličnih prekida dan ranije.
Kriza je izazvana erupcijom koja je kulminirala neprekidnom aktivnošću od 25 sati, završenom u ranim jutarnjim časovima 6. septembra. Pepeo je izbačen do visine od 50.000 stopa (15.200 metara), zbog čega je privremeno zatvoreno osam aerodroma u zapadnom delu Indonezije.
Glavne vazdušne luke, međunarodni aerodrom Soekarno-Hatta u Džakarti, Halim Perdanakusuma i Husein Sastranegara, ponovo su otvorene 8. septembra, ali tri manja regionalna aerodroma i dalje su van funkcije, što otežava lokalnu povezanost i nanosi štetu lokalnim ekonomijama.
Fabio Achilli from Milano, Italy / Wikimedia Commons / CC BY 2.0Vulkan se i dalje nalazi na trećem nivou uzbune (Siaga), što označava visoku verovatnoću daljih erupcija, a danas su zabeležene još tri manje erupcije.
Iza kulisa, na aerodromu Soekarno-Hatta pokrenute su provere plovidbenosti za 178 aviona koji su bili prizemljeni tokom zatvaranja, ključni bezbednosni korak pre nego što se operacije u potpunosti nastave. Indonežanska agencija za ublaživanje posledica katastrofa čak razmatra zasipanje oblaka hemikalijama kako bi se izazvala kiša i pomoglo raspršivanje vulkanskog pepela iz atmosfere.
Instrumentalno praćenje zabeležilo je brojne niskofrekventne i hibridne zemljotrese između 6. i 7. septembra, što pruža dublji uvid u upornu unutrašnju aktivnost vulkana, daleko izvan vidljivih erupcija.
Zdravstveni rizici takođe su deo šire slike. Vulkanski pepeo sadrži oštre fragmente silicijum-dioksida koji mogu izazvati iritaciju i oštećenje očiju, nosa, grla i pluća. Nadležni su izdali preporuke da stanovnici nose maske i ograniče boravak na otvorenom.
Indonezija je smeštena na takozvanom Pacifičkom vatrenom prstenu, što je čini izuzetno podložnom ovakvim događajima. Istorijski presedan iz 1982. godine, kada su dva Boinga 747 izgubila snagu motora nakon što su proletela kroz oblake pepela vulkana Galunggung, podvlači ozbiljnost opasnosti koju vulkanski pepeo predstavlja za vazduhoplove.
Sadašnja situacija podseća da Indonezija mora kontinuirano da unapređuje integrisane informacione sisteme i sisteme ranog upozoravanja za vulkanski pepeo, uključujući sve aktere u vazduhoplovstvu, jer verovatnoća novih erupcija ostaje visoka.
Za putnike iz naše iseljeničke zajednice koji planiraju put ka jugoistočnoj Aziji, ili koriste Džakartu kao tranzitnu tačku, preporučuje se redovno praćenje obaveštenja avio-kompanija i fleksibilnost pri planiranju putovanja, jer bi poremećaji mogli potrajati još nekoliko dana.
