Instalacija „Tassa" autorke Roudhah Al Mazrouei ima 80 metara u prečniku i stoji na kružnom toku Al Towayya u Al Ainu. Njen oblik je inspirisan tradicionalnim emiratskim ukrasom za glavu iz zbirke umetničine porodice, a nastajala je kroz razgovore i radionice sa decom, otvarajući međugeneracijski dijalog o kulturnom pamćenju i umetničkom stvaranju.
Reč je o jednom od četiri dela koja čine drugu ediciju Bijenala javne umetnosti Abu Dabija (Public Art Abu Dhabi Biennial), otvorena u Al Ainu 23. oktobra 2026. godine. Pod naslovom „Home: A Glossary for a Communal Sense of Place", ovogodišnje izdanje dom ne tretira kao fiksnu tačku na mapi, već kao pokretno, zajedničko ljudsko iskustvo.
Dom nije samo lokacija. On je stanje: oseća se pre nego što se razume, nosi se u telu pre nego što se izrazi jezikom.
, Elvira Dyangani Ose, umetnička direktorka bijenala
U odnosu na prvo izdanje, održano 2024. i 2025. pod nazivom „Public Matter", koje je okupilo više od 70 umetnika i donelo preko 50 projekata, ovogodišnji izbor je znatno uži: 21 emiratski i međunarodni umetnik. Ta promena nije slučajna. Organizatori su svesno smanjili broj imena i projekata kako bi dobili prostor za monumentalna dela, dublju saradnju sa zajednicom i raznovrsnija iskustva, sa ciljem da se umetnost čvršće uklopi u svakodnevni ritam života.
Al Ainska celina smeštena je u kulturni pejzaž oaze Al Qattara, koji se nalazi na listi svetske baštine UNESCO-a, i na kružni tok Al Towayya. Tamo se savremena umetnost prepliće sa lokalnim nasleđem i ekološkim temama. U oazi Al Qattara, „Bil Hana wa Al Afia" Asuncion Molinos Gordo izvedena je tehnikom nabijene zemlje i aludira na unutrašnju strukturu drevnog sistema za navodnjavanje falaj.
Naš BiroNjenih sedam slojevitih nivoa predstavlja različite istorijske periode Al Aina, od neolitske ere, a ugrađeni predmeti simbolizuju milenijume zajedničkog staranja i istorije, od zemljanog posuđa do modernih daljinskih upravljača za klimu.
Nedaleko odatle, „Thresholds: Requiem (The Last Call)" Reene Saini Kallat sastoji se od dva konusna uređaja koji podsećaju na akustične lokatore iz 20. veka i emituju zvuke oglašavanja izumrlih i kritično ugroženih vrsta ptica koje su nekada živele u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i širem Zalivu ili su preko tog prostora migrirale.
Među njima su izumrli dusky seaside sparrow, ugroženi saker falcon, poo-uli i Kaua'i ʻōʻō, što delo čini ekološkim podsetnikom na gubitak i posledice ljudskog delovanja. Rad M'bareka Bouchichija „I am not the stone thrown into the water, but the seed sown in the field", takođe u oazi Al Qattara, čine dva otporna golubarnika od nerđajućeg čelika.
Njihove porozne šare prikazuju tradicionalne emiratske morske pesme Brajevim pismom, povezujući teme utočišta, putovanja i taktilnog očuvanja nematerijalne kulturne baštine.
Umetničko vođenje povereno je Elviri Dyangani Ose, koja je i umetnička direktorka Zeitz muzeja savremene umetnosti Afrike (MOCAA). Njen konceptualni okvir podstiče posetioce da preispitaju sopstveno razumevanje pripadanja, a kustoski tim, u kojem su Nataša Petrešin-Bachelez, Carmen Salah Hassan i Rahul Gudipudi, naglašava da je reč o širokom, zajedničkom poduhvatu.
Izbor Al Aina, oaznog pejzaža oblikovanog saradnjom i kolektivnom brigom, prirodno se poklopio sa temom bijenala i omogućio da dela odgovore na konkretne istorijske i ekološke osobine svojih lokacija.
Odluka da se predstavi manji broj umetnika, ali sa fokusom na monumentalnim radovima i interakciji sa zajednicom, deo je strategije za dublje uključivanje javnosti. Prvo izdanje privuklo je više od 650.000 posetilaca, a nekoliko njegovih instalacija otkupljeno je ili zadržano kao trajna javna umetnička dela, što pokazuje dugoročnu viziju projekta da obogati kulturni pejzaž emirata.
Inicijativa je deo šire kulturne strategije Departmana za kulturu i turizam Abu Dabija (DCT Abu Dhabi), koja ima za cilj jačanje kreativne ekonomije, unapređenje kulturne infrastrukture i pozicioniranje Abu Dabija kao globalnog centra savremene umetnosti. Postavljanjem umetnosti u svakodnevne prostore, a ne u tradicionalne galerije, bijenale savremenu umetnost približava široj publici, jača kolektivni kulturni identitet i podstiče stanovnike da izgrade sopstvene veze sa gradom.
Bijenale se nastavlja u Abu Dabiju, gde su instalacije planirane u Mina Zajedu (MiZa), na pijaci Suk Al Mina, u kulturnoj četvrti Saadijat (park između Nacionalnog muzeja Zajed i Luvra Abu Dabi) i u Hid Al Saadijatu. Pomorska istorija Mina Zajeda, na primer, treba da inspiriše nekoliko radova, što nagoveštava tematsku nit o tradiciji luke, pamćenju i urbanom identitetu koji se menja.
Ovakvo trajno uklapanje umetnosti u gradske prostore stavlja akcenat na dugotrajnu angažovanost i poziva publiku da sa umetnošću stupi u dijalog, dok se istovremeno uspostavljaju značajne veze između umetnika, zajednica i mesta.
