Njih 1078 otvorilo je online ESG upitnik i odustalo. Samo 98 stiglo je do kraja. Taj podatak, koji je otkrio projekat "ESG Coach", govori više od svake ankete o raspoloženju u regionu: kompanije na Zapadnom Balkanu ne zaostaju samo u primeni ekoloških, društvenih i upravljačkih (ESG) standarda, nego su često nespremne i da procene sopstvenu spremnost.
Visok procenat odustajanja može da znači nezainteresovanost, dubok nedostatak osnovnog znanja ili, najčešće, percepciju da su ti standardi previše složeni za svakodnevnu upotrebu.
Posledice nisu akademske. Nespremnost preti isključivanjem regionalnih kompanija sa ključnih tržišta Evropske unije (EU) i iz lanaca snabdevanja, a time i usporavanjem ekonomske integracije Zapadnog Balkana sa EU. Velike kompanije, posebno one koje već posluju na tržištu EU ili su deo međunarodnih lanaca vrednosti, počele su da osećaju direktan pritisak ESG zahteva.
Mala i srednja preduzeća (MSP) suočavaju se sa znatno većim preprekama, kako u obezbeđivanju finansiranja, tako i u pronalaženju potrebne stručnosti.
Upravljanje kao najslabija karika
Istraživanje, koje je obuhvatilo kompanije iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije, pokazalo je da je upravljanje najslabiji ESG stub u čitavom regionu. Manjkavost se ogleda u fragmentiranim institucionalnim strukturama, ograničenim administrativnim kapacitetima i nedoslednoj primeni ESG reformi.
Taj "institucionalni jaz" najvidljiviji je u bankarskom sektoru, gde banke iz jezgra EU i hrvatske banke pokazuju veću zrelost u ESG upravljanju od ostalih sistema na Zapadnom Balkanu, koji često imaju samo delimičnu integraciju i nedostatak lokalne provere. Takva razlika može da dovede do nejednakog pristupa finansiranju, jer banke sve više uključuju ESG kriterijume u odluke o kreditiranju.
Rokovi koji se više ne mogu odlagati
Pritisak za usklađivanje sa ESG pravilima nije daleka želja, nego realnost koju pokreće čitav niz propisa EU. Među ključnima su Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD), Evropski standardi za izveštavanje o održivosti (ESRS), Uredba o objavljivanju informacija o održivom finansiranju (SFDR) i Mehanizam za granično prilagođavanje ugljenika (CBAM).
Ti propisi iz osnova menjaju evropski ekonomski model, pa klimatsko usklađivanje i izveštavanje o održivosti postaju ključan preduslov za pristupanje, a ne dobrovoljna mera.
MSP na prekretnici
Izazovi su najteži za MSP, koja čine većinu preduzeća u regionu. Ona se bore sa nedostatkom finansijskih sredstava za ESG investicije i sa složenošću izveštavanja, koje zahteva specijalizovanu stručnost često nedostupnu unutar same firme. Iz toga proizlazi rizik od nejednake tranzicije, u kojoj se usvajanje ESG-a koncentriše među nekoliko velikih igrača, što može dodatno da proširi konkurentski jaz.
Stručnjaci, ipak, naglašavaju da strateški pristup zelenoj tranziciji, usmeren na investicije i tržišnu integraciju, može da pretvori ESG iz percipiranog troška u put ka održivom rastu i boljoj tržišnoj poziciji. Inicijative poput projekta "ESG Coach", koji nudi besplatne alate za samoprocenu i edukaciju zaposlenih, važne su početne tačke za praktično i pristupačno učenje na svim nivoima organizacije.
Međunarodna finansijska korporacija (IFC) takođe podržava region kroz programe kao što je Alijansa za zeleni rast Zapadnog Balkana, sa ciljem da pripremi kompanije za usklađivanje sa CBAM-om i poveže ih sa prilagođenom finansijskom podrškom za dekarbonizaciju.
Poruka je jasna: za kompanije na Zapadnom Balkanu prihvatanje ESG-a više nije opcija. Ono je osnovni uslov za zadržavanje pristupa tržištu, privlačenje investicija i dugoročnu konkurentnost u globalnoj ekonomiji koja se sve više ravna prema održivosti.
