Srbija se suočava sa obrtom koji Zavod za zapošljavanje Srbije (ZZS) predviđa u poslovnoj strategiji za period 2026-2030: zemlja koja je do nedavno imala problem sa nezaposlenošću sada traži radnike za nepopunjena radna mesta.
Prema projekcijama ZZS-a iz 2026, glavni izazov Srbije do 2030. bio je pronalaženje dovoljno ljudi za poslove. Ako se sadašnji trendovi nastave, deficit će do 2035. dostići oko 327.000 radnika, a pojedine procene govore o potrebi za 450.000 do 500.000 stranih radnika već do 2030.
Uzroci se međusobno pojačavaju: ubrzano starenje stanovništva, trajno nizak natalitet i iseljavanje mladih i obrazovanih ljudi. Radno sposobno stanovništvo se smanjuje, pa sve manji broj aktivnih radnika izdržava sve veći broj penzionera.
Rast koji sve više zavisi od stranih radnika
ZZS očekuje nastavak ekonomskog rasta, sa godišnjim povećanjem bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,5 procenata. Ali taj rast sve više počiva na dve stvari: stranoj radnoj snazi i većoj produktivnosti. Udar se već oseća u ključnim sektorima. Građevina, turizam, ugostiteljstvo, zdravstvo, obrazovanje i zanatske delatnosti teško nalaze kvalifikovane radnike.
Manje se govori o hroničnom nedostatku zanatlija, a upravo su krovopokrivači, fasaderi, zavarivači, električari, vodoinstalateri, automehaničari, pekari, mesari i poslastičari u akutnoj potražnji. Njihov manjak se ne zaustavlja na tržištu rada, već se preliva na dostupnost usluga i cene koje plaćaju potrošači.
Postoji i razlika u vrsti strane radne snage koju Srbija privlači. Dok se zemlje poput Nemačke oslanjaju na visokokvalifikovane stručnjake preko EU plave karte, Srbija uglavnom uvozi radnike za slabije plaćene poslove, pretežno u turizmu, ugostiteljstvu i građevini. To otvara pitanje kako popuniti pozicije koje zahtevaju više znanja i kako povećati produktivnost.
Integracija kao uslov, ne kao dodatak
Dolazak stranih radnika nosi i socijalne izazove. Istraživanje iz novembra 2025. pokazalo je nizak stepen prihvatanja stranih radnika u društvu: samo 2,4 procenta srpskih građana bilo bi spremno da prihvati stranog radnika kao prijatelja. To ukazuje na hitnu potrebu za politikama integracije koje bi sprečile stvaranje "paralelnih društava" i očuvale socijalnu koheziju.
