Centar za bezbednost hrane i kvalitet (FSQC) u Omanu objavio je danas, 13. septembra 2026, hitno upozorenje javnosti: zabranjuje se konzumiranje, kupovina i trgovina dvanaest vrsta napuhača (pufferfish). Upozorenje stiže u trenutku kada su morski proizvodi već pod pojačanim nadzorom zbog izliva nafte koji je počeo početkom avgusta 2026.
Dva problema su se spojila - jedan prirodni i jedan ekološki - i zajedno su pogodili javno zdravlje i prihode ribarskih zajednica.
- Nadzor nad mestima iskrcavanja ribe, prerađivačkim pogonima i pijacama
- Laboratorijsko ispitivanje uzoraka ribe na zagađivače
- Upozorenje ribarima da izbegavaju pogođena područja
- Obaveza da se prijave svi znaci zagađenja
Otrov koji kuvanje ne uništava
Opasnost koju FSQC opisuje nije teorijska. Tetrodotoksin ne može da se neutrališe ni kuvanjem ni zamrzavanjem, što znači da nijedan tradicionalni postupak pripreme ribe ne smanjuje rizik. Simptomi se mogu pojaviti naglo, nekada za 10 do 45 minuta, ali i sa zakašnjenjem od više sati, i uključuju utrnulost, mučninu, povraćanje, slabost mišića, paralizu i otežano disanje, koji se često završavaju otkazivanjem disanja i smrću.
Oman ima i istoriju ovakvih slučajeva. U aprilu 2021. zabeležena je grupa od pet slučajeva, a u decembru 2018. šest kritičnih slučajeva, kada su ljudi stradali nakon što su pojeli unutrašnje organe lokalnih napuhača. FSQC je posebno naglasio da protivotrov za trovanje tetrodotoksinom ne postoji.
Lečenje ostaje simptomatsko: lekari ublažavaju tegobe i pružaju pomoć pri disanju dok se otrov prirodno ne izluči iz organizma.
Zabrana obuhvata vrste Arothron hispidus, Arothron nigropunctatus, Canthigaster valentini, Arothron immaculatus, Chelonodon patoca, Diodon liturosus, Arothron meleagris, Lagocephalus lunaris, Diodon hystrix, Lagocephalus sceleratus, Diodon holocanthus i Arothron stellatus.
Nafta se širi ka Masiri
Prirodnom riziku pridružuje se ekološki. Tanker "Caroline Bezengi", za koji se navodi da pripada "senovitoj floti" starijih brodova koji se koriste za zaobilaženje zapadnih sankcija, nasukao se 21. juna 2026. kod ostrva Al-Qibliyyah u arhipelagu Al Hallaniyat, a curenje nafte potvrđeno je početkom avgusta.
Šteta je već ozbiljna: pogođeno je približno 12 kilometara obale u oblasti Ras Madrakah, a procene govore o mogućem širenju do 40 kilometara i ugrožavanju južne obale ostrva Masira. Greenpeace je procenio da je naftna mrlja do 4. avgusta pokrivala 600 kvadratnih kilometara.
U odgovoru na izliv, nadležni u Omanu, među njima Ministarstvo poljoprivrede, ribarstva i vodnih resursa i FSQC, pojačali su preventivne mere. To uključuje rigorozan nadzor nad mestima iskrcavanja ribe, prerađivačkim pogonima i pijacama, uz obimna laboratorijska ispitivanja uzoraka ribe na zagađivače. Ribari su izričito upozoreni da izbegavaju pogođena područja i prijave svaki znak zagađenja.
Šta to znači za ribare
Zabrana napuhača i uticaj izliva nafte na ribarske zone verovatno će naneti ozbiljnu ekonomsku štetu lokalnim ribarima i prodavcima morskih plodova u Omanu, prema analizama situacije. Za obalne zajednice, koje od mora žive generacijama, udar je dvostruk: jedan deo ulova nije bezbedan zbog prirodnog otrova, a drugi zbog zagađenja, dok poverenje kupaca istovremeno opada.
Pred vlastima je zato zadatak koji se ne rešava jednom odlukom. Potrebna je stalna budnost i regulatora i potrošača, kako bi se zaštitilo javno zdravlje i očuvali morski ekosistemi, ali i način na koji će ribarska domaćinstva prebroditi sezonu u kojoj su im i ulov i tržište pod znakom pitanja.
