Rukopis "Rihle", putopisa Ibn Batute, star oko 700 godina, prodat je za blizu milion dirhama, odnosno približno 272.000 dolara, na 35. Međunarodnom sajmu knjiga u Abu Dabiju (ADIBF) u septembru 2026. godine. Prodaju je posredovao londonski trgovac retkim knjigama Peter Harrington, a reč je o jednom od samo sedam poznatih potpunih ili nepotpunih primeraka ovog dela u svetu.
Kvarto izdanje pisano magribijskim pismom prati Ibn Batutine putove kroz Hedžaz i Arapski zaliv između 1325. i 1333. godine. U njemu se nalaze neki od najstarijih sačuvanih opisa očevidaca mesta koja se danas nalaze u Omanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, među njima Nizva, Kalhat, Kalba i Korfakan (Khor Fakkan).
- Pristup: rizik da rukopisi u privatnom vlasništvu postanu nedostupni naučnicima i javnosti.
- Tržište: visoka vrednost retkih rukopisa podstiče nedozvoljenu trgovinu, a zabrinutost pojačavaju nedavni sukobi na Bliskom istoku.
- Javne institucije: njihova misija je da nasleđe čuvaju i učine široko dostupnim.
Rukopis uključuje jedan od samo tri velika srednjovekovna izveštaja iz prve ruke o hadžu, uz one koje su ostavili Nasir Husrau i Ibn Džubajr. Za istoričare islamske istorije, geografije i putovanja to je izvor prvog reda.
Dr Mamdouh Sakr sa Fakulteta za islamske studije istakao je da povratak ovakvih rukopisa oživljava prepoznatljive kulturne i verske intelektualne tradicije u akademskom diskursu. Prodaja se uklapa u širu promenu na tržištu starina Bliskog istoka, gde privatni kolekcionari i državni fondovi sve češće vraćaju i čuvaju primarne istorijske tekstove iz zlatnog doba islama.
Sajam u Abu Dabiju, koji organizuje Centar za arapski jezik Abu Dabija, jedna je od glavnih kulturnih platformi u regionu. Peter Harrington je redovan izlagač od 2016. godine i ranije je na tom sajmu predstavljao druge skupe predmete, uključujući Prvi folio Šekspira procenjen na 20,8 miliona dirhama i rukopis "Kanona medicine" Ibn Sine sa cenom od 464.550 dirhama.
Ipak, rast vrednosti i privatnog vlasništva nad retkim predmetima otvara i teška pitanja o dostupnosti. Prodaja može da podstakne napore na očuvanju kulture unutar regiona, ali postoji rizik da ovi neprocenjivi dokumenti postanu nedostupni naučnicima i široj javnosti, što bi moglo da uspori istraživanje i kulturnu recepciju. To je u suprotnosti sa misijom javnih institucija da nasleđe čuvaju i učine dostupnim.
Visoka vrednost retkih rukopisa, uz to, podstiče i nedozvoljenu trgovinu, a ta briga je pojačana nedavnim sukobima na Bliskom istoku. U slučaju prodaje Ibn Batutinog rukopisa nema nikakvih naznaka da je reč o takvom nečemu.
Prodaja rukopisa "Rihle" pokazuje složeno preplitanje tržišnih kretanja, očuvanja kulture i izazova da se javnosti omogući pristup zajedničkom nasleđu. Kako se tržište starina na Bliskom istoku i dalje menja, buduća dostupnost i proučavanje ovih nezamenljivih istorijskih dragocenosti zavisiće dobrim delom od namera njihovih novih čuvara i od politika koje uređuju kulturna dobra.
